Osnove rada sa komandnom linijom

• Komandna linija (eng. command line interface, CLI) je način upravljanja računalom unosom tekstualnih naredbi koje se predaju operacijskom sustavu za izvršavanje.
• Većina računalnih korisnika se susrela pretežito sa grafičkim sučeljima (eng. graphical user interface, GUI), koja iako najpopularnija nisu i najrasprostranjenija.
• Upravljanje računala komandnom linijom pruža veliku fleksibilnost, posebice kada su u pitanju operacije nad tekstualnim podacima, no nedostatak je ograničenje samo na tekstualni unos.
• Operacijski sustavi GNU/Linux pružaju više grafičkih korisničkih sučelja, kao i više sučelja komandne linije, no danas najrasprostranjenije sučelje za komandnu liniju je program bash.

Pristup komandnoj liniji

• Iako imamo mogućnost rada na sustavu koji je podignut isključivo u komandnu liniju, najlakši način da joj pristupimo je iz grafičkog sučelja pokretanjem emulatora komande linije (eng. terminal emulator).
• Emulator komandne linije možete pronaći instaliran među ostalim aplikacijama na vašem sustavu.
• U slučaju računala koje imate na vježbama, emulator komandne linije se naziva Konsole.

• Pri pokretanju komandne linije dočekati će vas polje za unos (eng. prompt):

  korisnik@racunalo:~$
  

• Polje za unos sadrži određene korisne informacije:

  • ime trenutnog korisnika pod kojim smo logirani na sustav
  • naziv računala na kojem smo logirani
  • trenutnu putanju na direktorij u datotečnom sustavu u kojem se nalazimo

• Iza znaka $ možemo upisivati vlastite naredbe.

• Naredbe se izvršavaju u direktoriju u kojem se nalazimo u trenutku pokretanja te naredbe!

• Naredbe su oblika:

  $ naredba -parametar argument1 argument2 ...
  

• Svaka naredba može imati nijedan, jedan ili više parametara kao i nijedan, jedan ili više argumenata.
• Parametre prethodi simbol - i oni govore kako da se naredba ponaša.
• Svi argumenti iza naziva naredbe moraju biti odvojeni praznim znakom.
• Izvršavanje unesene naredbe izvodimo pritiskom tipke Enter.

Datotečni sustav

• Datotečni sustav možemo zamisliti kao stablo direktorija i datoteka koje se grana na svakom direktoriju.

• Linux, kao i ostali Unix sustavi koristi unificirani datotečni sustav:

  • svi uređaji za pohranu se nalaze pod istim stablom direktorija

• Vrh stabla datotečnog sustava označavamo znakom / i nazivamo korjenom (eng. root).

  /
  ├── bin
  ├── boot
  ├── dev
  ├── etc
  ├── home
  │   └── lukav
  │       ├── Desktop
  │       ├── Documents
  │       ├── Downloads
  │       ├── Music
  │       ├── Pictures
  │       └── Public
  ├── lib
  ├── lib64
  .
  .
  

• Put do pojedinih direktorija i datoteka u datotečnom sustavu može biti zadan:

  • relativno, od direktorija u kojem se trenutno nalazimo
  • apsolutno, cjela putanja do direktorija od korjena /

• U slučaju da zadajemo put relativno, od direktorija u kokjem se nalazimo, zapisujemo ga:

  put/do/direktorija/
  put/do/datoteke
  

• Kada imamo apsolutni put od korjena /:

  /apsolutni/put/do/direktorija/
  /apsolutni/put/do/datoteke
  

• Putanje za direktorije i za datoteke se razlikuju po tome što putanja za direktorije završava znakom /.

• Znak / se pored označavanja korjena datotečnog sustava koristi i za odvajanje direktorija u putanji.

• Pored navedenih putanji u datotečnom sustavu postoje dodatne specijalne putanje:

  • .. -- pokazuje na direktorij iznad onog u kojem se trenutno nalazimo
  • . -- pokazuje na trenutni direktorij u kojem se nalazimo
  • ~ -- pokazuje na home direktorij, to je direktorij u kojem se nalaze svi podaci trenutnog korisnika sustava
  • / -- korjen datotečnog sustava, u kojem se nalaze svi ostali direktoriji i datoteke

• Moguće je iz prikazanih specijalnih putanji i navedenih oblika putanji graditi kompleksne putanje spajanjem znakom /.

Upravljanje direktorijima

Ispis trenutne pozicije -- naredba pwd

Ispis sadržaja direktorija -- naredba ls

• Naredbom ls možemo ispisati sadržaj direktorija u kojem se trenutno nalazimo.

• Naredbi možemo postaviti dodatne argumente koje mjenjanju njezino izvršavanje:

  • argument -a prikazuje i sakrivene datoteke i direktorije
  • argument -l prikazuje detalje za svaku datoteku i direktorij, detalji su prava pristupa, veličina i vrijeme izmjene
  • putanju do nekog direktorija, govori naredbi ls da nam da ispis sadržaja nekog drugog direktorija koji joj specificiramo

  $ ls
  $ ls -a
  $ ls -l
  $ ls -a -l
  $ ls /apsolutna/putanja/
  $ ls relativno/
  

Promjena pozicije u datotečnom sustavu -- naredba cd

• Za promjenu trenutnog direktorija u kojem se nalazimo možemo koristiti naredbu cd.

• Naredba prima jedan argument koji je putanja u direktorij u koji želimo ući.

  $ cd direktorij
  $ cd /putanja/
  $ cd ..
  $ cd ../..
  $ cd ~
  

• Argument može biti putanja zadana:

  • relativno, od trenutnog direktorija
  • apsolutno

• Za promjenu direktorija možete koristiti i specijalne putanje:

  • .. da odemo u direktorij iznad
  • ~ da odemo u naš home direktorij

Izrada novog direktorija -- naredba mkdir

• Naredba mkdir prima jedan argument, naziv direktorija kojeg želimo kreirati.

• Putanja do direktorija može biti zadana relativno i apsolutno.

  $ mkdir novidirektorij
  $ mkdir novidirektorij/drugidirektorij
  $ mkdir /apsolutno/novidirektorij
  

• Ukoliko se samo zada naziv direktorija, izraditi ćemo ga gdje se trenutno nalazimo u datotečnom sustavu.

Brisanje postojećeg direktorija -- naredba rmdir

• Naredbom rmdir brišemo pojedini direktorij iz datotečnog sustava, naziv direktorija zadajemo argumentom.

  $ rmdir direktorij
  $ rmdir putanja/direktorij
  

• Važno je da je direktorij kojeg brišemo prazan, inače ga ne možemo obrisati naredbom rmdir!

Upravljanje datotekama

Brisanje datoteka -- naredba rm

• Datoteke možemo izbrisati naredbom rm, na način da naziv datoteke ili putanju do nje specificiramo kao argument naredbi.

  $ rm datoteka
  $ rm /put/do/datoteka
  

• U većini slučajeva nepovratno briše zadanu datoteku!

Kopiranje datoteka -- naredba cp

• Datoteke kopiramo naredbom cp, potrebna su dva argumenta:

  • izvor
  • destinacija

• Kao drugi argument možemo zadati i put do direktorija, u tom slučaju kopiramo datoteku pod istim imenom u taj direktorij.

  $ cp izvor destinacija
  $ cp /put/do/izvor /put/do/destinacije/
  

Pomicanje datoteka, -- naredba mv

• Naredba mv nam služi za pomicanje datoteke između direktorija, i kao cp prima dva argumenta.

  $ mv izvor destinacija
  $ mv /put/do/izvor /put/do/destinacije/
  

• Naredbu mv koristimo i za preimenovanje datoteke ako radimo pomicanje u istom direktoriju pod drugo ime.

Author: Luka Vretenar